Tvoje su ruke

 

unsplash.com photo-1454875392665-2ac2c85e8d3e.jpg sajt

(posvećeno jednoj baki s Kosova, mart 2004)

Tvoje su ruke
na tvom licu teške,
tegobom izborane.
Pale ti na lice zamišljeno.

Ne čujem ti reči,
na pomolu su zanemele.
Ne vidim ti olakšanja
kod očiju su nevidna.

Iza tebe slika ognja,
goruće kosovske crkve.
Poslednja svetinja u selu,
na kolena pala je.

U zaborav, da li će?
Neće…neće….
Muka tvoja tiho,
kroz tišinu govori.

Suze u muci, stoje na ivici
ko na smrt, prebijene žarom.

Na tvojoj glavi crna marama,
prekrila sede ti vlasi.
Tik uz nju miriše paljevina,
zapaljenog kosovskoga dana.

Noć šta donosi,
jad u tebi, pita se.
Miriše stara rana,
kroz vazduh Kosova.

Dim, garež, paljevina i
tvoj strah majko.
Nemoć i stradanja,
ljudi, žena i dece su svud.

«Sudbina, šta sledeće donosi?»
– dopire tvoj bezglasan glas.
Tišina ga dopratila,
sa svih strana.

M.S.Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar