Trenuci bez kraja

unsplash.com photo-1447655513720-7da85ed1fa57 sajt

Nisu li to trenuci života
kao da su bez kraja
pored nas dugo promicali
kao lađe neuhvatne
kod okolnih magli prikrivene…

Nisu li se to životne reči prevodile
a zapravo nikud nisu vodile
penušalo li se to more naših životnih misli
na providnoj pučini iskre se sjaje
i tek kad sumrak u životu prekrije sve
one se zgasnu na naše propale sne

I nisu li se ti trenuci
što ih životnim beskrajem zovem ja
ispisali u srcu mom bolnim perima
i nisu li se njihova mastila
po sušnoj vodi duše prelila

Ja bih te tražila
u životu mom ti trenutku poslednji
Ja bih te pitala
gde su to tvoje životne snage otišle
Ja bih ti priznala
da su moji živi tragovi izbrisani
Ja bih ti čitala iznova
svoje tužne životne balade

I gde li si se sakrio u životu mom
moj poslednji trenutče
kao nedočekano mi unuče
što ga ne posadi kraj skutu svojih

I gde li je tvoja toplina
u životu mom,
moj poslednji poglede
ne iskri se pred drugim
čak ni tvoja dobrota

Gde li si to
poslednji trenutče moj
u životu otišlom
lik svoj u ogledalu
zaboravom obojio

©M.S. Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Kommentare sind deaktiviert