ODABRANE PESME ZORICE KRSTOVIĆ

pixabay.com, tree-779825_640

BOJA JESENI

·

Presahlost leta
u raspolućenom naru 
podseća 
na boju jeseni 
o kojoj smo tako toplo govorili
baš kao što smo govorili 
recimo
o novom danu 
na početku stepenica
ili o kišnim satima u
potopljenim popucalim Bulevarima
ili o blistavim rimskim fontanama 
koji čekaju moje novčiće 
za sve neispunjene želje 
ili kada smo brojali 
potamnele papire sa
izvezenim sedefastim rečima što
kačim o mesec noću
kao sva Neptunova deca
očima deteta u kojima
stanuje zavodljivi vetar
dok vazduhu opstaje 
opojno mirisan i vreo.

U duši samoj stoji bedem 
skrivajući moju sposobnost 
da te reprodukujem.
Pomešaću se, izdati sebe i 
biti zadovoljna rukama
biti odredjena putanjama.
I na kraju, kroz krošnje, proteraću
vrelo presahlo sunce dok me
jesen svojim dolaskom izdaje.


IMA TIH DANA

·

Ima tih dana,
kada, uz šolju kafe 
taman predjem put
zarobljen čekanjem,
poput nekog bolnog mesta
gde samoća pod nepcem 
toplinom progovara.
Ćutnja zadrhti kao 
sečivo i oganj zbog 
smrznutih budjenja,
dok sloboda u 
srcu roba vlada.
Tih dana kada se 
ne okreće, 
niti diše nešto,
jedino zvuk 
volšebnih senki koji 
kašikom po krhkom
porcelanu grebe.
Lagano, kao 
ujed moje duše.
Ima tih dana…
Ustanem,prstima 
opišem krug,
pažljivo klizim 
po rubovima sopstvene 
bačene mreže
i sve tiše, i sve dublje
gledam trag 
duboke intime
i čoveka u njoj.


NIHILISTIČKA ŠETNJA

·

U ovom delu ravnice
postoji ploča sa imenom
koja još nije opisana
i predstavljena intelektualnoj eliti,
u tvojim nadasve elokventnim rečima,
niti je stradala od metka.
Neverovatno, niko je ne dira
iako je šarena lepeza prolaznika.
Na njoj je samo urezano ime
nekog junaka koje ti
zvuči nacionalistički,
nedopustivo za male narode
ozloglašene od zavojevača.
Tu na toj ploči,negde je 
urezana i krv mojih pradedova, 
od hercegovačkog krša odbeglih.
Tako sam ja, ne želeći,
postala ni tu, ni tamo.
Najviše ničija,a ponajmanje državna.
Dok se brineš o imenima
nemoj mene zaboraviti 
na nekom evropejskom 
novodizajniranom kamenu.
Može da se okreči duginim bojama, zamaže slovima.
Kao da je važno od koje smo boje.
Utopljeni u beskraje i besprizore,
počećemo da se slažemo 
kao otudjena plemena,
na početku nove vasione. 
Medijsko izjašnjavanje je najvažnije,
važnije od svakog dela ili ploče.
Za silu i oružje ne treba nam razumevanje.
dovoljno smo navikli na nestajanje svega oko sebe.

Pljujući u plafon, neki su najviše upljuvali sebe dok
pod ovim nebom mene ne zanima istina.
Ja znam ko je u pravu, a ko razmazuje 
i kupi nečije ispljuvke.
I tako, nihilistički nastrojena
u sumrak se šetam pored nesaznatog imena.
Pogledam visoko u nebo i vidim da 
Saturn sa mnogo satelita vlada, 
dok svi čekamo moćnog vladaoca svemira, Urana.


Autor

ZORICA KRSTOVIĆ

(pesnikinja iz Srbije)
zorica krstović

BIOGRAFIJA 

Rodjena je i odrastala u Vojvodini. Od detinjstva se bavi pisanjem poezije. Pojedine pesme objavljivala je već u adolescentnom dobu u književnim časopisima, a kao srednjoškolac dobitnik je prve nagrade za pesmu na temu „Mladost“ u tadašnjoj Jugoslaviji dobijenoj na nivou bačkog okruga. Kao student psihologije, radove objavljuje u književnim novinama i časopisima. Intenzivno se bavi prozom i poezijom poslednjih 5 godina. Objavljuje radove u književnim časopisima i književnoj periodici. Član nekoliko književnih udruženja. Prva zbirka poezije “Svetlost nad dlanom “objavljena je 2016. godine kao samizdat. U pripremi je druga zbirke poezije. Živi i radi u Beogradu, majka jedne kćerke, diplomiranog psihologa.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar