ODABRANE PESME SNEŽANE ŠOLKOTOVIĆ

 

pixabay.com, nature-1329155_640

KADA SE POTROŠE SVE REČI

·

Kada se potroše sve reči u rime

i proleće romantikom ispunjava,

hoćeš li prošaputati moje ime

tiho kao šapat

dok vetar  talase reke preslišava.

Kada se dan polagano primiče kraju

i kada svici užurbano upale fenjere,

hoćeš li me zagrliti nežno

da  nam ljubav podsticaj daje

da  nam se ispune smele želje.

Hoćeš li biti pored mene

i kada ljubičica svojim plavetnilom

okolinu ukrašava,

hoćeš li mi biti podrška u dugoj noći

kad  ostanem sama

i pružiti ruku

da na njoj moja duša spava,

dok se nad starim krajem

nadvija divlja tama.

Kada se sve reči u uzdah pretvore

i kada nemir iznenada obuzima,

dopusti da naše duše progovore

samo njima poznatim jezikom

koliko još čežnje  u nama ima.

Kada cvrkut opija lepotom

i melodijom stvara dobro raspoloženje,

nemoj žuriti za srećom i životom

jer sve to imaš kraj mene.

Kada se potroše sve reči u rime

i proleće svojom lepotom očarava,

hoćeš li prošaputati moje ime

tiho, kao šapat

dok vetar  knjigu života preslišava.


VOLIM ŠAPAT

·

Volim šapat lišća

kada tajnu  poverava vetru,

toplinu sunca

kada zrake šalje usnulom cvetu.

Volim škripu koraka

koji odoleva svakom metru,

kapljici kiše

koja razbija monotoniju i sujetu.

Volim onaj šapat tik do uva

u kojem se ušuškaju reči drage,

u njemu želju da se ljubav čuva,

da duši pokloni malo  snage…

Volim šapat kojim se oblak poverava nebu,

grumen zemlje, vrednome mravu,

kada majka tepa svom čedu

dok joj na grudi spušta  glavu.

Volim šapat prirode

u tome je sva sreća sveta,

tada reke prepričavaju obalama svoje zgode

kada je lepeza duge posebno lepa.

Volim šapat koji se u pesmu pretvara

za dušu nalazi note odabrane,

tada leptir na cvetu odmara

čeka još jednu zoru da svane…

Slušam često šapat prirode

mesečev uzdah među mnoštvo zvezda,

sa novim danom nestaju brige

dok ptice dremaju u svoja gnezda.

Volim šapat tvoje duše

on mi je posebno blizak i drag,

u njemu se talasi života penuše,

u mom srcu ostavlja upečatljiv trag.

Da te volim…


PESMA JE KRIVA

·

U njoj nalazim bogatstvo sveta
Ljubavlju pleni
I lepotom osvaja.
U njoj je biserna suza deteta
Tanka linija
Koja dan od noći odvaja.
U njoj svako ima mesta
Usamljenoj je duši kutak.
U njoj se reči hvale i kude
dosežu do prokletstva,
Nadahnuće joj je trenutak.
U njoj potok hukom žubori
Kao krv koja žilama teče
Mesec zvezdama o sreći govori
Njome se stare rane leče.
Sećanje u misli vraća
Prašinu taloži na stare slike
Novi dan na počinak ispraća
Ne tražeći odgovore i izlike.
Čežnja u njoj previre
Dovodi do nedorečenosti i niza zabluda
Sa njom se nesporazumi mire
Prisutna je bez najave svuda.

Ona je kriva kad srce zadrhti
Kada čežnja obuzme i muči
Život na svojoj vrtešci vrti
Kao da pravila ljudska želi da dokuči.
Sa njom se budim i drugujem
U njoj svaka rima uživa
Sa njom se smejem i tugujem
Pesma, pesma je svemu kriva.
Pesma je kriva što sam takva
Sa mnom odvajkad
kao nevidljivi saputnik živi,
o njoj sam se odavno spotakla
tu je da se prolaznosti opire,
da se sa mnom svakodnvici divi.
Zbog nje deo moje duše živi.


ON

·

On je moja prva misao

sa kojim  počinje novi dan,

iskra moćne ljubavi

koja u telu raspiruje oganj.

Njegove su oči nebo

koje kriju čitav svemir osećanja,

on je moja srodna duša,

muzika, koja uzdahom

sreće odzvanja.

On je moje nadahnuće,

reka koja  preplavljuje

i nemirnim talasima

osvaja zauvek,

on je vetar koji

nežne reči šapuće,

svakim pokretom podseća

koliko me voli tek.

On je deo mog života,

obala koja  strpljivo čeka

da pređem preko mosta

i predajem se zagrljaju

i poljupcima

a njih mi nikad nije dosta.


UZ TEBE

·

Uz tebe sam i onda

kada se dugo ne vidimo

niti čujem tvoju boju glasa,

uz  tebe sam i kada se stidimo

priznati želje

i još ponešto,

ovoga časa,

a ljubav dušu talasa.

Uz tebe sam kao nebo

daleko,

a opet kad zatreba blizu,

uz tebe   mi je sve značajno i  vredno

kao šarene perle

koje se kao trenuci ređaju u nizu.

Uz tebe sam i onda

kada te prati nesporazum

i bol teška,

kada se trebaju prevazići

naporne životne sitnice,

uz tebe sam

i kada treba da se  ispravi  greška

koju  nameću,  bez razloga, svakodnevice.

Uz tebe sam i onda kada se smeješ,

kada te  na sva usta svi hvale,

tu sam i kad optimizmom

dobro raspoloženje seješ

i onda kada ti slatkorečivi

podmeću nogu u želji  da ti podvale.

Uz tebe sam i onda

kada sam daleko,

kada nas dva kraja sveta

sa razlogom razdvajaju,

uz tebe se  osećam da sam neko,

uz tebe me

plima ljubavi osvaja.

Ljubav, to je slatka predaja.


Autor

SNEŽANA ŠOLKOTOVIĆ

(pesnikinja iz Srbije)

Snežana Šolkotović sajt

BIOGRAFIJA

Rođena je 1962. godine. Pesma je za nju odraz njene duše, sa pesmom živi. Objavila je sedam knjiga poezije i proze, i to su: Pesma je moj život, Od srca srcu, U znaku ljubavi – Surove sudbine, Izvor života, Kad progovori duša, Šapat vetra i Dečja zavrzlama. Zastupljena je u mnoštvu zbornika Kladovskog književnog kruga i drugih.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar