ODABRANE PESME RADMILE  MILOJEVIĆ

pixabay.com, clock-623168_640

TRAG U VREMENU

·

Postoji tama, tišinom diše,

i noći kada sna nema.

Postoji svetlost, divota dana.

Postoje muškarci, žene,

život je sve što nas spaja.

Dani koje prepoznajemo,

svet koga ne razumemo,

a pokušavamo da shvatimo.

Sudbina nešto da, drugo uzima.

Sve u duši ostavlja trag.

Život melje ko kameni mlin.

Smiraj nam treba i praštanje.

Ljubav kroz dan i noći duge.

Očima zaigra sunčana kiša.

Ljubav je u srcu znamenje,

sve što se kroz život spozna.

Srce zavoli zbog ljubavi.

Ljubav je to što čini čovekom.

Iz želje, rađaju se sni.

Potajno se voli iz zanosa.

Zaneme reči, drhtaj telom.

I sve što želja zažudi.

Jer ljubav je sveta,

spasionik za svakog čoveka.

Kad srcem zaigra kako želi.

Nezavršena priča čitavog sveta,

velika kao dan i noć.

Eto tako prolazi život,

i praiskonsko  čudo rađanja.

Iz kruga, u krug vizija života.

Snovi se ponovo rađaju,

šta nam preostaje osim ljubavi

i naših uspomena.

Trag u vremenu, za nama.

Trag života i nade.


RAZGOVOR S TAGOROM

·

„Niko ne živi večno, brate

i ništa nije dugoga veka.

Upamti to i likuj“

Pesnik

Ni svesni bili nismo svoga rođenja.

Točak vremena odredi nam pute.

Mukotrpno da probijamo kroz staze, mnoge zamke života.

Znanjem pronađemo put do savršenstva

Opšte dobrote, ljubavju za sve ljude.

Sat, nemušto gongove bije, meri životno vreme.

Brzinom orkanskog vetra nižu se dani.

Kao da krademo vreme za novo rođenje.

Nižu se biserne perle godišnjih doba.

Prolećni behar već počeo da vene.

Još samo slavuj zanosnim glasom arijama vije.

Samo pri svetlosti zvezda i punog meseca.

Kao da opominje za život i ljubav nema puno vremena.

Kratko nam trnoviti put traje, brzo zapadu primiće.

I Sunce brzo zrake svoje skrije, padne u tamne sene.

I da moramo okusiti kroz njega, radost, bol i suze.

Dok krv nam od ljubavnog zova kao vulkan proključa

Kao dar novog života

Ne, ne smemo dangubiti, uzalud trošiti vreme.

Grčevito hvatajmo se za radosti njegove.

Dodajmo snovnoj potki sve osnove znanja, svoju

Ljubav na putu saznanja ka savršenstvu.

Ne odričimo se svega i kada mislimo da vreme

Života nas kuša, igra se sa nama.

Klatnom nas baca svojim, prebaca s puta, na pute

Nepoznate i duge, neotkrivene nove.

Nikada se ne odreknimo životne igre.

I sve što uradismo kroz njegov dugački put.

U knjizi večnosti sve se beleži.

A život naš je halapljiv, nikada sitosti nije.

Želje naše su smele, iako vreme zvoni za rastanak.

Niko ne živi večito.

Niko sem ljubavi i dobrote drugo ne nosi sa dušom.

I bolom sve se debelo plaća.

I ništa na zemlji od Boga nije dugovečno.

Upamti to Čoveče dobri ne likuj, ne sveti se.

Za opšte dobro dopunjuj znanje na putu ka savršenstvu.

Za nas sve učinjeno je i rešeno i pre rođenja

Na večitom nebu.


STARA VODENICA

·

Prikrada nam se veče, svojim sivilom.

Nad životnim putem

Utreše se znane staze i bogaze.

Skri se u travi izvor vode hladne.

Nesta međ korenjem žubor.

Ne čuje se čakaranje vodenice stare.

A srce drhti od živog sećanja.

Samo vrbe uz rečne obale šapuću.

I konopljaci uz nju prostrti.

Praiskonskim zvukom reka žubori.

Vreme oplelo je vodenicu u paučinu.

Ljudskost se ne čuje u njoj.

Nema vitla, ni ušura, kamen stoji, vitlo onemelo.

Rečna snaga, izgubi se sa pomeljarima.

Galije oblaka lebde.

Uz vodenicu se spleli žabljaci.

Loza vencem napravila

A obale maslačkovog cveta pune

Nenadano vetar probudi škripu šarki

Sa vratnica starih, mahovina i njih obavila.

Tiho cvile, sve tiše i tiše.

Veče se prikrada svojim sivilom

I kao da se sve smrači, navlači se noć

I nad naš životni put.

Jedino reka nezainteresovana

Žuborom svojim broji vale.


STRUJI VREME

·

Na detinjstvo sve me seća.

Igrasmo se klisa kad smo bili deca.

I srpska me zadojila majka,

Pravoslavljem, pa se krstim s tri prsta.

Na rodnu mi grudu uspomena osta,

i sjaj zvezda međ granama bora.

U tuđini sve je isto.

Ne poznajem samog sebe.

Sve sam dao što sam imao

mladost, sreću, zdravlje.

A pred kućom, truli mi rodni prag.

Uplela se paučina u kandilo

i ikonu krsne slave.

U svet beli ne bih kreno.

Da sam znao što sad znam.

Nad Srbijom najsvetlije sviću zore

i brda se plave.

Šumno teku Dunav, Morava i Sava.

Na detinjstvo sve me seća,

na šamiju leptirovih šara, brižnu mati,

punu sofru i pogaču ispod sača.

I sad treptim, srcem teče rana živa,

Što preskočih prag,

I zabravih pradedovska vrata.

U grlu mi nemušt jauk.

Evo noćas u tuđini pomrčina tmula.

Kriknula je negde ptica.

S mislima borbu vodim,

dilema se sa dilemom nadmeće

Zabrujao i trenutak otrežnjenja.

Vratiti se južnom suncu, više neću.

Nije mi svejedno, škrgut zuba.

U grlu mi pelin cveta, jauk neizusta.

I šum mog daha postaje mi muka.

U zlatnom snu njišem kao kolevku

Rodnu grudu.

U zlatnom klasju svoga nedogleda.


MAJSKI CVAT

·

Rascvetaše se brda i planine

U očima našim majski dan

zapljusnuo je, draži svoje.

Vetrić nam donosi mirise lipa

i brezin list se srebri.

Pčele ko pijane s cveta na cvet, sve uzdrhtale

Ko čarlijanje vetra, i listovi od polena prašni.

Drhte žutilom protkani.

Leti miris mio i blag, umio nebu lice

u kome sunčane niti plove.

Nad nama miriše lipa sva cvetna

I kamen i put zaogrla zlatom

Uzležala polen jedri vidikom negde u daljini,

žutilom ljubi rascvetali dan

i kroz vetrov talas uznosi uz breg,

sav se zlati i sjaji u zraku.

Od polena medan udenuo se u vetrovu sviralu.

Plave se jorgovani, sišla u njih sva plavet sa neba.

Rasprsla se prošarala brda.

Zamiriso bagrem beo, mlečni mu cvetovi, roje se nad nama.

Polenom zasute su kose moje,

purpuriću šarorepe ptice kroz izuvijane grane,

cvrkutom što nas spaja, ka njima lete oči moje.

Majski cvat iskri se i žari, niz međe iz živice

zvone đurđevci krunicama sve uz harfu paučina.


O autoru

RADMILA MILOJEVIĆ

(pesnikinja iz Srbije)

radmila milojevic slika sajt

BIOGRAFIJA

Rođena je 03.11.1947. u Beogradu. Osmogodišnju i srednju školu završila je u Paraćinu. Radni vek je provela u RK Beograd.  Sada je penzioner i bivši spiker. Aktivni je književni stvaralac.  Dobitnik je mnogih diploma i nagrada za književno stvaralašvo. Zastupljena je u više od 150 zbornika širom Srbije i regiona. Poezija joj je prevedena na arapski i bugarski jezik. Ima objavljenih samostalnih pet zbirki poezije, i to: „Zavičajna duga“, „Nežno taloženje vremena“, „99 pesama,“ „Reka uspomena“  i „Trag u vremenu“.  U pripremi su i pesničke zbirke „Iskre u oku“, „Svitci u srcu“,  „Zvezdani roj“  i „Varoške priče“. Član je mnogih književnih društava,npr. Književnog društva „Dr Saša Božović“ iz Beograda (Predsednik je Podružnice Pomoravskog regiona, sedište Paraćin), Književne zajednice Jugoslavije, Međunarodnog kluba „Gilgameš“ iz Beograda, KK „Dušan Matić“ iz Ćuprije, KK „Mirko Banjević“ iz Paraćina, KK Srpsko-bugarskog prijateljstva iz Novog Sada, itd. Očekuje prijem u UKS.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar