ODABRANE PESME NERANDŽE NENE KOSTIĆ

pixabay.com, book-1356337_640

PERFIDNOST SONETA

·

U kapljici kišnice porečja

Kanconijer komično zvuči.

Kao jučerašnji san,

izblediv i nestvaran.

Potrgan mutilom toka misli.

Iz korica rasprši se sonet

sačmom se damari razdvojiše,

delić utopom, a drugi snom.

Gde ste sad snažne mišice i prsti,

kad čulo dodira posustaje,

a požuda na treplji bludi.

Žeđ se otopi na usni

nevinim šapatom oblačka

što bi da zarobi večnost

Kanconijerom u biti

to sutra na nemogućnost liči.


NIJE DA NE BOLI

·

Odnosiš sa sobom deo Neba

koje sebično skrivah sudbini,

jer moja su jutra postala

nedogledna Arizona muka.

Pustinjom i pepelištem hodim

gde spališe mi svitaj i rađanje.

Sad crne golubove puštam

neka odlete slobodi

i srce moje odnesu do humčica sirotih.

Ne želim ni da pamtim crvena jutra

ni plam očiju uzdignutih zori,

jer sve što si rekao, bila je laž.

Ponesi sa sobom činjenice,

koje su ličile na ljubav.

Ja ne umem da ćutim, dok gorim.

Odnosiš mi radost i čežnju

i ovaj maj što me tišti,

ali neka, samo idi  …  idi.

Odavno je bio kraj.

Naivni se rode više puta,

kad umru dan pretvore u pesmu…

To bar mogu, zar ne?

Da stihujem dok gubim,

da ne plačem, dok me šamaraju

da gazim ježeve bez vriska, dok

 držim živu Zvezdu sna u grudima.

I nije da ne boli.

Ti to nećeš saznati,

jer si srce bacio

grobarima tihnje.

Sad idi…idi. Čekaju te puti.

Nosi moje parče Neba

u zelenoj odori lanskoj.

Budi uspešan, gord i lep

i nikad ne saznaj

kako grudi trpe

ni zašto umiru

dobri pesnici.


SAMO ZA NAS

·

Mazimo dan

tanano rozikasto,

u zategnutim čulima pazimo

da ne pretegnemo note.

Pupoljavim osećanjima

kako stati na put

kada su daljine … most čežnje.

Sparan je dan

od predugih sati čekanja.

Čarobni svici svetiljkama

utonuše u noć.

A gde smo mi zastali?

Kada se vratiš

staviću dlanove

u tvoja topla nedra

da oslušnem

tvoje srce kako lupa

i bićemo ponovo zaljubljeni

u klasike stare Juge, kao nekad.

Ponoviću ti reči ljubavi

i zamoliti te

da sviraš

samo za mene.

Na kraju sna,

čekaće nas

stara pesma.

Ona koju sam

davno zamrzla

-NE ŽELIŠ KRAJ,

MADA JE TU

(od Divljih Jagoda)

i znaćemo oboje

neminovnost puta

zagubljenih duša

i da ovaj svet

nije pravo mesto

za one koji

osluškuju srca.


IDENTITET

·

Gubim identitet misli…

Što više pišem,

kao da me manje

ima u prostoru.

Vretenim bez preslice,

u praznom hodu čergarim,

bez sjaja i očiju zvezda.

Noćas sam u ratu sa

zaboravom, vremenom i ehom.

Banglavi kaskader u najluđoj trci

i golijat u priči o Štrumfeti.

Kad odbacim sve nepotrebno,

ostaje mi i dalje fatamorgana,

bez svetlosti…Od žita samo slama.

Vrhunac estetike je baš ta

zaglavljena misao

u gležnju nerva.

A stvarno sam htela

nešto važno pre

demencije Alchajmera.

Ne postoji vizija,

tek proba preživljavanja

u galiji za suludi spas.

Gubim identitet misli.

Brzacima Porečke reke

nepovratno odlaze

mresti života.

Preuzeh sve tuđe grehove

na svoja pleća,

da plivam i da tonem.

Možda hrabrost i jeste

u tome što sam

identitet zaboravila.


DEOBA SRCA I SNA

·

Šapućem tiho

da noć ne razbudim.

Paperjastim krilcima

u ljuljašci mekoj letim

do Meseca viteza belog

da ga zamolim

neka sjajno svetli

samo da mi dragog

znamenjem ne povredi.

Tražim zvezdane kočije

da otputujem i sletim

na drugi kontinent.

Do kraja sveta da odem.

Samo ne znam

kako da srce svoje podelim.

Jedan deo da uzmem,

a drugi da ostavim TEBI.

Šapućem tiho, a tišina boli.

Kroz plavo Nebo dok plovim

zore kap zarumeni Istok,

dok curi peščanik za san.

Tražim raketu koja će me

odvesti na Neptun,

da ne molim više kočijaše

ni zvezde Padalice gorde

da me noćima vozaju

od Lune do podstanice,

nek samo njega usnulog paze.

Neka mu šapuću

uspavanku setnu

kako je pola srca

zaspalo zanavek, a pola

kosmologijom raspeto.

Neka mu požele sreću

i neka mu prenesu

da mu ne bude žao

kad se probudi,

da je ON to hteo

i da mu je snoviđenje

zapisano večno.


Autor

(pesnikinja iz Srbije)

NERANDŽA NENA KOSTIĆ

Nerandža Nena Kostić sajt

BIOGRAFIJA

Rođena je 1965. godine. Živi u Donjem Milanovcu. Po struci je likovni tehničar. Pisanjem se više bavila u školskim danima. Poezija je nastala kao proizvod zbrkanih osećanja žene i majke, nakon dugogodišnjeg trpljenja u braku.

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar