Možda

pixabay.com. pab.dom. person-987557_1280 sajt

Gle, pesme

krivudavi put

vodi me u spas.

Ali, nebitan mu

moj cilj

nebitan mu

moj glas.

Samo sa

nadstrešnice srama

grešni oblak

mi se klanja

i sevne munja

da sprži se volja.

Ja pesmom lutam

po ko zna čemu.

Po imenu i po

ne – imenu

Po idolu i po

ne – idolu

Po spoznaji i  po

 ne – spoznaji

Po iluziji i po

ne – iluziji.

I na šta ruka

da se položi.

Na putu kakvom

da se um umnoži.

Kad nema više pesama,

niti maštanja.

Kad nema više stradanja,

niti veličanja.

Kad ko zna

čega sve nema.

Kad mene možda

više i nema.

I ko sam ja na raskrsnici

suprotnih smerova.

Stojim i čekam,

 patnjom sluđena.

Niti pesma iz mene

više govori.

Niti pesmu ja pevati

više umem.

Ko sam ja?

Samo..nemi svedok

godina tišine.

Niti pesme moje

bi mogle dati odgovore.

Niti ruka moja

bi trebala da ih preda.

A um se moj

oko stvari jedne

ne može da primiri.

Pogrešan je  možda,

smer moga ponosa.

Možda sebi,

ne umem priznati,

da se od proseka,

ne može pobeći.

Od slabosti,

 razmišljati.

Od danas sutra,

zamisliti.

©M.S.Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar