I uporno

pexels-photo-51305

I uporno mu pričam,
ali on me nečuje.
Inati se, okreće glavu.
Pravi se da me

nikada neće shvatiti.

Misli da umišljam.
Oči mu pokazuju,
da smo daleko,
da izmedju nas crv sumnje buja.
Nepoverenje se podrazumeva.
Laži medju nama caruju.

To li je ljubav?
Ne, nije to ljubav.
Ništa to nije,

niti veza, niti spajanje.

To se usidrilo,
tu izmedju nas,
samo slepilo i carstvo gluvih.

Tu gde mi sedimo,
krevet na kome ležimo.
Ti na jednoj,

ja na drugoj strani,
sasvim okrenuti i udaljeni.

Ništa to nije

niti ljubav, niti bol,

samo otupelost i predaja

višegodišnjih ratova.

Ma pusti, pusti više…

kaže mi, sav u nerazumevanju.
Ma pusti, pusti više…

kaže mi, stalno nešto umišljaš.

Ne umišljam,

dodje mi da mu vrisnem.
Naše ljubavi više nema.
Naše vreme zauvek je izgubljeno.
Naša strast strašno je pala.

I te tvoje ruke,
koje bi da me zagrle,
sada su mi kamenje

oko moga krhkog vrata.
Sada su mi udarac

u ponos.

Ništa tu više nema,

izmedju nas,
sve je sada prošlost.

Ni ti ni ja,

shvatićeš to… uskoro
nismo više isti.
Ti i ja,

više nismo ništa…

Samo uspomena,

bračnog brodoloma

tako razlupana

na nebu će odsada

za vjeki vjekov

…. da nam sja

©M.S.Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar