Čas šesnaesti

Primič se ko zver
što čeka bacit se na plen
hoće me zaskočit hoće me ulovit
zubima kožu od kosti razdvojit

hoće me i nehotično ubit
samom svojom pojavom u crno uvit…

jer ja znam ja znam da ubica
sveg plemenitog u sebi bio sam

pa me sada hoće dokusurit
valjda se nikako ne mogu odbranit

od tih hordi kajanja…

i nagone me…
od očiju svojih da se bojim
od ruku svojih da strepim
od lica svojega da zazirem
a od jezika svojega stidim

jer sve je i dalj tu
tu u sećanju…

i gresi pravednika
i mrtvosjaj životnika
i glupost pametnika
i zločin pobožnika…

sve je i dalj tu
sam s ja …
nit pridić nit pobeć
od sveg tog
…ne mogu.


M.S.Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar