Usamljeno drvo

Foto Voja Jovanovic , Bryce Canyon-2014 817

Hodao je pustinjom, jedan naš brat. Retko su ga se sećali. Retko mu se zahvaljivali.

A on se toliko trudio, da ugodi svima. Toliko se trudio da je na kraju u životu samo čekao da ispusti dušu. Nije mario ni za šta.

Otišao je na najvišu planinu sveta, da sa njenoga vrha posmatra sitne ljude u podnožju.

Tamo gore, verovatno plače i uzdiše zbog  asketskog života.

Izabrao je da mu dom bude jedno drvo na pustom vrhu te planine.

Ljudi su ga zaboravili. Ja ga se retko sećam. Kada i ja odem s ovoga sveta, njega se više niko neće sećati.

A bio je tako dobar prema nama. Nije se umeo suprostaviti zlu u ljudima.

Stalno je očekivao neku krupnu promenu. Želeo je da veruje u nevinost čovečanstva.

Vukovi su ga isterali. Vukovi su ga kamenovali. Zamalo ga ne ubiše.

Da mene nije bilo da ga spasim i otpratim do visokog drveta na pustoj planini, On bi sada bio pod crnom zemljicom.

Sećam se da je na vrhu, tu kod usamljenog drveta, uhvatio se za njegovo stablo i rekao mi da se sada vratim i zaboravim ga.

Rekao je da nikako ne dovodim druge ljude k njemu. On je rođen sam, živeće sam i umreće sam.

Teško je hodao. Prevalio je šezdesetu, a izgledao kao neko ko je prevalio devedesetu.

Noge su ga jedva držale. Reče mi da je njegov izgled takav zbog surovosti ljudskih pogleda.

Reče mi da je jako umoran, ali da ne može više spavati, da mu san  ne treba.

Promatrao je niz strminu, ka podnožju planine i video je tamo dole neke sitne krovove još sitnijih kućica. Nije bilo dima. Bio je to mravinjak jednog ugašenog života čovečanstva.

Upitao sam ga što je izabrao baš tu planinu. Ima i bližih, pa će se lakše vratiti dole, ako se predomisli u vezi asketskog života.

Reče mi da se neće nikada predomisliti. Reče mi da je ovo posebna planina, jer ima posebno drvo.

Kada ga priupitah, a koje je to posebno drvo, on se samo zagonetno nasmešio, ali mi nije dao odgovor.

Vratio sam se pun nemira i ozbiljnog straha. Uplašio sam se, ali ne za njega, znao sam nekim šestim čulom da će taj starac tamo gore biti dobro, baš zbog onog posebnog drveta.

Pri spuštanju s planine, okrenuo sam se jednom nazad da vidim šta starac radi. Primetio sam da je drvo blještalo čudnom svetlošću.

Koja je to planina bila, bez prestanka se pitam.

Pomislih da je kraj mene i starca sam Bog bio, a da ga ja nisam prepoznao, jer je bio drvo.

Onaj starac sam Ja. Sve je ovo samo priča o jednom mom snu.

Bog je bio tamo. Bio je u snu…


©M.S.Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar