SLATKI ŽIVOT

Otkad znam za sebe volim da jedem slatkiše.

Negde sam pročitala da vole da ih jedu oni kojima je život gorak. Ne znam da li je to tačno. Znam samo da sam zavisna od kolača i torti.

Volim njihov i miris i ukus. Čula su mi izoštrena. Taj osećaj miline kad ti se čokolada topi u ustima.

Miris slatkog peciva, vafla, galeta, bakinog kolača, kako se sve naziva taj jedinstveni slatkiš.

Na prvom mestu mi je čokolada, ona kremasta i vrlo ukusna. Može i mlečna, pa ona sa orasima, sa bademima, sa lešnjacima. Pa eurokrem.

Ah, taj šlag na svim tim tortama. Pa voćni prelivi, pa banana prelivena čokoladom, pa jagode koje se umaču u rastopljenu čokoladu. Sve me to mami i čini neobuzdanom.

Poludim kad me uhvati želja za slatkišima. Otvorim frižider, a ono ništa tamo nema. Radnje ne rade. Noć je tiha. Nedelja je. Gle, baksuza. Vidi, nesreće.

Jurim po stanu, sva sam nervozna. Otvaram ostavu, tražim ima li šta od sastojaka da na brzinu napravim voćni kolač.

Ah taj voćni kolač sa višnjama. Kako tek on miriše. Pa koh. Pa sladoled. Pa puding. Pa štrudla sa jabukama, sa makom, sa orasima.

pixabay.com chocolate-brownies-668624_1280 sajt

O divnog li dana, kada zlovoljnoj na radnome mestu, koleginice mi donesu parče čokolade.

O, srećna je godina. Biće mi sladak život.

Trudim se da ne razmišljam o djeti na koju se spremam. Onoj bez slatkiša. Spremam se za tu djetu svakoga dana, ali nikako da počnem.

Ili počnem, pa brzo odustanem. Onda kad zgrešim, pa pojedem svoj greh, nervozna legnem u krevet.

Osetim da mi je stomak sve veći. Sva budem sebi naduta. Činim se sebi maltene debela.

Kako mogu i dalje da vodim ovaj preslatki život. Šta li je bitnije, miris i ukus, ili gorčina istine u životu.

Da, mora da je istina u onoj tvrdnji da što je ljudima gore u životu, da oni više jedu slatko.

Da, istina je. Ali, život ionako prolazi, treba uživati ne samo u slatkišima nego i u opuštenom životu.

Starost se ne može zaustaviti. Usamljenost, takođe. Prijatelji nas izudaraju. Porodica, takođe.

Šta nam osta, osim štangle crne čokolade, kad nam je čitav život crn i gorči, poput one sa čilijem.

Neka ljudi, jedite slobodno. Čokolada je najmanji problem u odnosu na svet koji nas okružuje.

Svet ljutih ljudi sa kiselim licima na kojima se vidi gorčina istine.

©M.S.Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar