OSVRT NA POETSKO STVARALAŠTVO MARINE MILOSAVLJEVIĆ / O KNJIGAMA POEZIJE – SA IZVORA DUŠE I DODIR LJUBAVI

pixabay-com-love-1751071_640

Poštovani ljubitelji lepe pisane reči, čast mi je što učestvujem večeras na promociji, meni drage pesnikinje Marine Milosavljević i što imam priliku da kažem nešto o njenoj ljubavnoj lirici.

Ljubav između muškarca i žene, i to ona prava,  na žalost, postala je retkost, a ako je i ima, onda se ona prlja izazovima, neprilikama, problemima i teško opstaje za čitav život.

Ljubav su zamenili zaljubljenost, prevare, površnost, izdaja, kontrola, ljubomora, posesivnost, nasilje, i konačno, razvod.

U jednom takvom okruženju, čitati poeziju koja odiše verom u bajkovitu trajnu ljubav, u večnu ljubav, zahteva da stanemo, stavimo prst na čelo i zapitamo se – Umemo li voleti bez obira na sve?

Marina Milosavljević ume da voli, bez obzira na sve. Njena poezija je miks različitih nivoa na ljubavnoj lestvici. Od prvog pogleda i poljupca, hvatanja za ruku, pa preko razbuktalih strasti i osećanja, do ćutanja u kom partneri jedno drugom čitaju misli.

Tako npr. u pesmi „Dodir ljubavi“ pesnikinja peva o bolu…

„Dotičem te, i opet bežim…Bojim se ljubavi…kao peščana kula ruši se…Uzalud pružam ruke, tuga me dotiče, kiša bola mislima kaže, ničega nema između nas, samo previše bola.“

Ili u pesmi „Da li znaš..kako je voleti više od večnosti?“ o zabranjenoj ljubavi..

Da li znaš kako je kad mahneš životu koji svesno gubiš tražeći zabranjenu ljubav u susretu pomućenih vremena, jer nemaš pravo da voliš više od večnosti onoga ko nije tvoj?“

Naslovi pesama „Samo hrabri kažu: Volim te“, „Mistični koraci ljubavi“, „Moja ljubav traži potpunost“, „Nedeljivost ljubavi“, „Ako osvojiš moju dušu imaćeš moju ljubav“, „Da li postoji mesto za ljubav u tebi ako umeš da voliš?“, kao da su esencija znanja o definiciji ljubavi, a znamo kako je teško i vrsnim piscima da o njoj pripovedaju.

Marinina poezija odiše nežnošću, iskrenošću, ženstvena je, puna čežnje i strasti; u njoj ima nemira, razočarenja, patnje; ima daljina, tišine, tuge, ožiljaka.

Ako bih na osnovu Zbirke poezije „Dodir ljubavi“ morala da odaberem stihove koji su mi se najviše svideli, izgledalo bi to ovako:

„Dodir tišine u tami noći, hladnoćom misli ledi…“

„Ne gledaj me kao objekat, jer ja sam žena koja ume da misli“

„Sve izbočine trulog života, zbaciće plima ljubavi“

„I ti si kao ja, nestašni labud koji se slobodom svojom kreće“

„U samo jednom pogledu pronašla sam sebe u drugoj polovini Tvoje duše.“

„Ugasi mi žedne usne čulima probuđene pomamne želje.“

„Čežnjom te zovem. ..Mirišu naše noći…Nema nas.“

„Tuga se kroz daljine oseća“/ „talasa vatra dubinama mojim“

„umorne oči razgovaraju sa senkom tvojom“

„naslikana bol tvojom rukom, zadnju snagu oduzela“

„osetiš li opustela jutra, utonula u zagrljaj sećanja“

„osetili smo se, Ti, Ja i Ljubav.

U pesmi „Moja ljubav traži potpunost“, autorka ovih snažnih stihova poručuje da se ljubavlju ne trguje, niti se ona prima na kašičicu. Pesnikinja kaže:

„ja površno ne umem da volim…vatru dajem, za vatru volim i ginem…tako ja volim. Zato idi, prenesi laži i bol, tamo gde nije važna istina, već površni dodir za lica bez razuma i osećanja. Vrati mi moju ljubav i energiju duše u kojoj si, ti ne možeš da odgovoriš na moja osećanja.“

Kad ljubav izgubi prednost“, naslov je, po meni, najbolje autorkine pesme, cela je lepa, snažna, realna, životna, bolna. U njoj, pesnikinja kaže:

„Promenila sam se, i ti si, uz druge si ljude, i druge teme, odvezalo te vreme i udaljilo od mene. Bilo je sjajno, dok nisu došli površni ljudi, bili smo možda na pogrešnom mestu, u pogrešnom vremenu, a ko će sad da o tome sudi.“

Ljubavna razočarenja deo su našeg sazrevanja. Ona stoje naspram nas, kao ogledalo, u kom se ogoljava svaka naša laž, zabluda. Greh koji mi učinismo, ili je nama učinjen, ostavi trag na duši, neizbrisiv, neizlečiv. Za kog smo to goreli? Koga smo to voleli? Kakvi su nas ljudi imali? Kome smo sve, kao žene, bile tek puki objekti? Godine prođu, decenije, pa i život, a potraga i želja za ljubavlju ne jenjava.

U ove dve Zbirke poezije, ima ukupno 254 pesme. Zaista impresivan rezultat. Čitajući predgovor i pogovor, odnosno recenziju, shvatamo da se radi o kvalitetnoj pesnikinji, pred kojom je lepa književna budućnost. Jedino se ne bih u potpunosti složila sa zamerkom književnika Aćima Todorovića, koja se odnosi na često ponavljanje pojedinih reči u pesmama.

Mislim da je jako bitno naglašavanje pojedinih reči, njihova česta upotreba, ukoliko je na pravom mestu u stihu, može dati muzikalnost, ritmiku, svojevrsni performans, poput udaranja u bubanj. Naravno, opasno je, ako se nema mere u tome.

Treba znati izgraditi stil. Biti svoj je prednost, a ne mana. Marinin stih je oslobodjen rime i matričnih pravila. Nema stega, na pojednim mestima, liči na pravo prozno pripovedanje.

Ukoliko bi se forma pesme izmenila i pretočila da liči više na prozu, eto nama kraćeg proznog dela. To neki pesnici u svetu i rade, poput Amira Ora, izraelskog pesnika i proznog pisca. Poznata je njegova zbirka „Muzej vremena“.

I na kraju, završila bih ovaj svoj mali osvrt na Marinino stvaralaštvo i preporučila svima prisutnima da knjigu pročitaju. U svakom slučaju, ljubav živi kroz naše postupke, pa i na taj način, čitanjem, ne dajmo da ljubav padne u zaborav, stavimo je na prvo mesto u našim životima.


U Beogradu, dana 26. septembra 2016. godine

Marija Stojiljković Marstoj

književnica


marina-milosavljevic-knjige-za-sajt

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar