O OSEĆAJU BESA I ČINJENJU ZA DRUGE

pixabay.com mask-389940_1280 sajt

Ružno i destruktivno osećanje besa javlja se u meni skoro uvek kada druge poslušam, a to za posledicu ima uskraćenje nečega što je meni bilo bitno da uradim za taj dan.

Treba ljudima znati reći NE i to na vreme.  Ne treba biti rob drugih, koliko se to može, naravno.


A nekad izgleda da osim te robije ništa drugo nije izvesno, nego neizvesno i varljivo.

Tako iz dana u dan, sve u nekoj trci na poslu, u porodici, u društvu. Čini svima. Čini im stalno. Čini drugima sve kako bi ispao u njihovim očima dragulj, vrednica, mudrica, neko ko brine za njih i uvek im je na usluzi.

O koliko je takvih dana i godina bilo. Godine ropstva i pravdanja. Jer pravdati se mora ako se želi u životu biti nešto drugo, po mogućstvu u suprotnosti sa većinskim shvatanjima o životu.


Zar se mora biti tako jedinstven, usamljen, drugačiji u odnosu na tu sredinu, pitaju me oni kojima robujem. Zar ima sreće u tome da se bude sam i živi samo za sebe a ne za druge, nastavljaju. Zar je to sreća, biti takav, a ne ovakav kao mi, tvoji tlačitelji i robovlasnici.


Sad znam šta da im odgovorim, ali nekad nisam znala. Osetila bih krivicu i kajanje, ako im ne bi izašla u susret. Ne valja biti narcis, to mi je prolazilo kroz glavu i trčala bih ka robovlasnicima da uradim zadatak što pre, što brše, što tačnije.

Sada vidim da su me opustošili. Prazna sam i umorna. Kao da su me pregazili vozovi i to oni sa teretnim vagonima, kilometarski dugi, skoro neprekidni.

I osećam bes zbog svega toga. Nekad brzo prođe, a nekad ne. Budem prosta i u afektu opsujem sve po spisku, iskalim taj bes na prazan zid ili na ekran računara na kom sad pišem ovaj tekst.

Znam da bes ne valja, ali on može da radi za nas. Bes je otrežnjenje. On je fitilj koji se upali i osvetli problem, a to je da radimo protiv sebe a stalno za druge.


Treba imati meru. Treba znati kada ljudima reći NE. To je jedna od onih lekcija koje se teško uče i za koje je potrebno vreme i puno loših ocena koje se moraju popraviti i to ne u nekoj budućnosti nego upravo sada.


Zato neću više da činim sebi stvari koje u meni rađaju bes. Promisliću, zastati i jednostavno reći bivšim robovlasnicima NE.


©M.S.Marstoj

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar