Citati Iva Andrića – Znakovi pored puta (Nemiri od vijeka)

pixabay.com stop-634941_1280 sajt

Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.


To je najteži način života. Treba živeti za budućnost, boriti se protiv onog što čovek vidi i oseća pred sobom, stvarno, tvrdo i ogromno, kao granitni breg a za nešto u što treba verovati i što se samo naslućuje, nekad jače, nekad slabije, u dalekoj daljini, kao zlatna magla negde iza toga brega.


Veći deo života proveo sam smatrajući se potpuno izgubljenim čovekom. Sve što sam uradio, dobro ili zlo, uradio sam sa tom mišlju i tim osećanjem skrivenim u sebi.­


Tako se u meni utvrđivalo saznanje da je svaki niži život u službi višega, da je sve povezano i osigurano i da je čovek svuda i u svako doba na svom pravom mestu i – samo prolazno.


Desi mi se da odjednom osetim svu svoju udaljenost od ljudi koji me okružuju i njihovih poslova, briga i njihovog mišljenja o svemu na svetu.


Čovek po svome biću i pozivu nije predmet spasenja i blaženstva, nego stvar koja pada i propada.  Jer mi rođenu krv prolivamo i što je gore mi jedan drugog sudimo i to stalno, nepotrebno, bezdušno i besmisleno, tvrdim srcem i kratkim razumom. Zato, ako postoji raj namenjen nama ljudima, on je prazan i ostaće doveka prazan, a to je kao da i ne postoji.


Mi, to se zna, ne živimo i ne delamo zbog ljudi, nego mimo ljudi, često i protiv ljudi, a sve za ljude.


Nesreća je stooka i svevideća, a ipak slepa na najgori i najstrašniji način, jer vidi i ono čega nema.


Neizvesnost je imanje onih koji nemaju ništa i velika nada onih koji nisu navikli na dobro u životu.


Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.


Teško čoveku koji ne zna za šalu i društvu koje ne ume, ne sme ili ne može da se bezazleno smeje.


Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.


Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se.


Sloboda, puna sloboda, to je san, san kome ponajčešće nije suđeno da se ostvari , ali jadnik je svaki onaj ko ga nikad nije sanjao.


Kao slepac koji s vremena na vreme zastaje na drumu i uzdignute glave proverava pravac, tako se i ja pitam ponekad: da li sam ja u svom hodu okrenut prema životu ili prema smrti?


Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali.  A nije trebalo. Trebalo je živeti.


Ja sam podlegao u životu, ali ja nisam pobeđen, nego nadigran.


Često mi se čini da sam gori i slabiji od poslednjeg među ljudima.


Ko ljudima sve veruje, prolazi rđavo; ko ništa ne veruje, još gore.


Što ne boli – to nije život, što ne prolazi  – to nije sreća.


Starim koliko moram, podmlađujem se koliko mogu.


Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.


Ko uspe da zagreje i oživi samoću, taj je osvojio svet.


Njih je život naučio da se ne boje smrti.


Zbog života, odreći se života.


IVO ANDRIĆ

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Email this to someonePrint this page

Noch keine Kommentare bis jetzt

Ostavite komentar